Šta je psihoterapija?
Psihoterapija je strukturisan proces postepene i ciljane promene individue u cilju rešavanja problema, psihičkih tegoba ili razvoja sopstvene ličnosti. Na tom putu zajednički rade klijent i posebno obučeni stručnjak – psihoterapeut.
Već iz same definicije možemo uvideti da je ključ psihoterapije upravo razvoj sopstvene ličnosti. Tu leži suština ovog teksta – koliko su sami psihoterapeuti zaista razvijene ličnosti?
Novac ili posvećenost?
Moj lični stav je da mnogi psihoterapeuti, čast izuzecima, nemaju dovoljno razvijenu ličnost ili, još gore, da im je pogonsko gorivo isključivo novac. U nastavku ću izneti iskustvo koje to i potvrđuje.
Kontakt sa poznatim psihoterapeutom
Na društvenim mrežama mi je jednom prilikom izletela objava nekog doktora – lepa misao, mudra i inspirativna. Kliknuo sam na profil i video da je u pitanju poznati psihoterapeut, stručnjak sa stotinama hiljada pratilaca. Njegove objave su bile kvalitetne, pokazivale su razumevanje ljudske psihe, i pomislio sam: „Ovaj doktor sigurno ima mnogo toga da kaže za Lični stav i mogao bi da ohrabri ljude kroz jedan kraći tekst/lični stav na temu psihoterapije.“
Tako sam odlučio da ga kontaktiram putem e-maila, smatrajući da je to ozbiljniji način komunikacije. Detaljno sam mu objasnio svrhu i koncept portala Lični stav, naglasio koliko me oduševljavaju njegove objave i ponudio mu saradnju.
Nakon nekoliko dana, dobio sam odgovor u kojem mi se doktor zahvaljuje, ali usput dodaje da „Ne gostuje po tvu, radiju, podkastima i razgovorima.“ Na prvi pogled – korektan odgovor.
Ali onda shvatam – moj predlog nije imao nikakve veze sa podkastima ili emisijama! Jasno sam naveo da je u pitanju portal sa tekstovima i čak priložio link do sajta, što ne oduzima ni minut vremena da pogleda. Takođe, neposredno pre toga sam istražio da je dr davao intervjue u prošlosti tako da mu čak i taj način komunikacije nije stran.
Ignorisanje – slučajnost ili obrazac?
Ne želeći da sudim na osnovu jednog odgovora, poslao sam još jedan e-mail. Ljubazno sam pojasnio da je možda pogrešno razumeo moju poruku i zamolio ga da još jednom pogleda o čemu se radi. Međutim, prošle su nedelje – odgovor nisam dobio.
Tada sam odlučio da mu se obratim još jednom, ali ovog puta sa porukom u kojoj sam naglasio da me nije ni saslušao, iako je suština njegovog zanimanja upravo da pažljivo sluša svakog čoveka – bez obzira na to da li je suma novca velika ili mala. Poznajem ljude koji su pohađali njegove terapije i znam da cene nisu male.
Moj odgovor na taj mail glasi:
Kako ni na ovaj e-mail nisam dobio poruku, kakva god ona bila, poslao sam još jednu, završnu poruku pri čemu sam ujedno izneo snažne argumente o tome zbog čega smatram da bi stručnjak njegovog kalibra trebalo malo drugačije da se ponaša u razgovoru sa ljudima. Tu poruku prenosim u celosti:
Poštovani,
Imam samo potrebu da uputim jednu dobromamernu kritiku koju ćete, nadam se, tako i shvatiti.
Naime, Vi kao psihoterapeut čiji je zadatak, ispravite me ako grešim, da sasluša pre svega ljude/svoje klijente, a onda ih usmeri, ovim postupkom nečitanja prve poruke (gde se po odgovoru vidi da niste pažljivo pročitali) i nakon toga neodgovaranja na drugu poruku, pokazujete da ste baš u tom nekom osnovnom načelu psihoterapije zakazali.
Bez obzira na to što ja nisam Vaš klijent, smatram da je vaspitanom čoveku usađeno da sasluša čoveka i odgovori mu u skladu sa onim što je rekao/napisao. Siguran sam na osnovu svega što ste do sada kazali u objavama koje čitam da ste jako lepo vaspitani. Vi to niste uradili.
Iskreno se nadam da to nije zbog toga što Vam nisam dao određenu svotu novca, zato što bi se to itekako kosilo sa Vašim putem i onim po čemu vas prepoznaju svi Vaši pratioci, u koje ubrajam i sebe.
Ovo je zaista jedna dobronamerna sugestija koja će, nadam se, uticati da i takav stručnjak za ljudsku dušu porazmisli o svojim sagovornicima koji nisu klijenti.
Sve ovo pišem kao diplomirani vaspitač, smatram da je i to jako plemenito zanimanje poput Vašeg i da treba širiti svest ljudi.
Srdačan pozdrav,
Ivan I.
Da li će se zapitati?
U međuvremenu, doktor-psihoterapeut i dalje redovno objavljuje svoje mudre misli na društvenim mrežama, ističući svoju plemenitu misiju pomaganja ljudima. Ali da li će se ikada zapitati – da li je i njemu samom potrebna psihoterapija?
Ivan I.
