Suzdržavanje od hrane ili suzdržavanje od loših misli?
U toku je veliki Vaskršnji post, koji traje od 3. marta do 19. aprila. Mnogi ljudi, kako na društvenim mrežama, tako i u razgovorima među prijateljima, ističu svoju istrajnost u postu – odnosno suzdržavanju od masne hrane. To bi, naravno, bilo sasvim u redu i za svako poštovanje, da ne postoji i druga strana medalje.
Nažalost, često svedočimo fenomenu ljudi koji sebe predstavljaju kao velike vernike samo zato što poste. Oni se time ponose, ali istovremeno zanemaruju suštinsku duhovnu dimenziju posta.
Šta zapravo znači post?
Post nije samo uzdržavanje od određene hrane. Njegova suština leži u suzdržavanju od loših misli, dela i postupaka koji mogu naneti štetu drugima ili nama samima. Suzdržavanje od masne hrane je, u poređenju sa tim, najlakši deo posta. Prava vera se ogleda u kontroli sopstvenih misli, reči i dela. Tu se postavlja pravo iskušenje i tu se pokazuje istinska snaga vere.
Licemerje u veri – post kao paravan
Potreba za ovim tekstom nastala je iz posmatranja ljudi koji, s jedne strane, glasno ističu kako poste i koliko su veliki vernici, a s druge strane, svojim mislima i delima pokazuju sasvim suprotan karakter. Gotovo svakodnevno, na društvenim mrežama i u ličnim interakcijama, susrećemo se sa onima koji ne propuštaju priliku da naglase svoj post, ali istovremeno ne prezaju od nečastnih i protivnih veri postupaka.
Zar to nije licemerno?
U vreme posta, više nego ikada, treba promišljati o svojim postupcima i rečima. Treba triput razmisliti pre nego što učinimo nešto, jer post nije stvar spoljašnje forme, već unutrašnje promene.
Zašto neko oseća potrebu da se hvali postom?
Postavlja se i pitanje: zašto pojedinci osećaju potrebu da naglašavaju kako poste i koliko su veliki vernici? Smatram da je odgovor jednostavan – možda na taj način pokušavaju da prikriju ili sakriju svoje loše postupke i misli. Ali ako je tako, gde ih to zaista svrstava?
Po mom mišljenju, to su lažni vernici, neiskreni najpre prema sebi, a potom i prema drugima. Iskreni vernici nisu nužno oni koji poste svaki post, posećuju svaku liturgiju i provode svaki dan u crkvi. Istinska vera živi u srcu čoveka i ogleda se u njegovim postupcima, a ne u njegovim rečima i spoljašnjim obredima.
Zaključak: Vera se nosi u srcu, a ne na društvenim mrežama
Da napomenem, i sam sam vernik, ali nisam zalutao u formu vere. Ne idem u crkvu svaki dan, ali nosim veru u sebi i živim je kroz svoja dela. Smatram da je to daleko vrednije od formalnog posta koji služi samo kao paravan za ono što se zaista krije u nečijem srcu.
Jer, na kraju krajeva, vera nije u onome što jedemo – vera je u onome što nosimo u sebi i kako se ophodimo prema drugima.
UKOLIKO I TI ŽELIŠ DA PODELIŠ SVOJ STAV, KLIK OVDE!
Ivan I.
