Slušajući pesmu ,,Ovde ostajem“, koju izvode hip hop ljudine Cache i Đavo, gde iznose priču o srpskom mentalitetu i ukazuju na problem ,,gastarbajtera“ , čuo sam stih koji glasi:
Tamo je eutopija a mi smo ovde jadni. Svi nove telefone, a svi će crknemo gladni!
Cache & Đavo
Neverovatno koliko je ova rečenica istinita! Zbog čega to kažem?
Pogledajte ljude oko sebe, većina ljudi nosi sa sobom najnoviji iPhone (ili barem novije generacije), a često se čuje priča da vlada poprilično velika beda u društvu na globalu. Da stvar bude gora, roditelji deci koja nemaju još ni deset godina, kupe najnoviji telefon kako bi se njihova deca uklapala u društvo i kako ih ne bi ismejavali. Dešava se često da za to podignu kredit i nemaju dovoljno novca da prežive, ali je bitno da im dete nosi najnoviji telefon ili da oni sami nose takav telefon.
Kako je toliko zavladao taj trend u našem društvu? Rekao bih da se to sve promenilo u poslednjih nekoliko godina. Čini mi se da pre deset godina nije bilo tako. Šta to natera nekog da poslednje pare izvadi iz džepa i kupi najnoviji telefon, da bi pokazao okolini da je moćan?
Nažalost, moć u našem društvu određuje dobar telefon i/ili dobar auto, bez obzira na to što je sve u dobroj meri veštačko!
Uglavnom, prestanite ljudi više da vaspitavate svoju decu da je dobar telefon sve u životu i da manje vrede ako imaju neki stariji telefon! Učite ih pravim vrednostima, moralnim vrednostima i lepom ponašanju.
Lepo je kupiti im novi telefon, ali naučite ih da kažu dobar dan!
Ivan I.
UKOLIKO I VI ŽELITE DA PODELITE SVOJ STAV, KLIK OVDE!
Ne treba poistovećivati celo naše društvo sa pojedincima. Malopre sam pričao sa mesarom koji nema mobilni telefon. Nije mu bitan. A ima para da ga kupi. Čovek samo pravilno razmišlja. Ljudi koji su raspušteni, čiji su roditelji omanuli u vaspitanju, uvek će imati poriv da se pokažu kao daleko vredniji nego što jesu. To je ono što ja zovem „Instagramizacija“: gledajući tudje profile i tudje prelepe slike provučene kroz gomilu filtera i veštačke intaligencije, a opet fotografisane u režiranom momentu ne pokazujući realnost, stičeš utisak da svi žive bolje od tebe, da su bolji i popularniji, pa pokušavaš da nadomestiš manjak svog samopouzdanja pokazivanjem novog telefona, ključeva BMWa i Sobranie cigaretama. Oni čijim roditeljima je stalo do svoje dece (još od malena, a ne od juče), imaju brisač stalnih odraza prema tim djindjuvama i kičeraju. Dok ima ovaca, biće i vunenih čarapa…