Izuzetno dobra i izuzetno loša vest — odjednom.
Bam!
U istom minutu.
Ne znaš šta da radiš, ludilo u glavi, vreme je u slow-motion režimu. Prva reakcija: sreća i plač u isto vreme. Suze koje teku zbog radosti i zbog tuge.
A nisi stigao ni da obradiš te dve informacije — ni u mozgu ni u srcu. Sve je fuzija. Verovatno vas ima još sa sličnim iskustvom. Meni se to danas desilo treći put u životu.
„O da, hvala ti, Bože — ovaj put si napravio razmak od čitavih 89 sekundi!“
Osamdeset devet sekundi sam imala da se razvalim do ludila od radosti, pa zatim potonem na mračno dno od tuge. Kakav dijapazon emocija!
I oni… Zbog kojih ne možeš ni da se skoncentrišeš valjano da se obraduješ, ni da se pošteno razvališ od tuge, kako bi inače.
Ponekad pomislim da je i to jedna od mnogih, jako bitnih uloga dece u našim životima: da nam unose meru u sve; da nas primoravaju da kontrolišemo svoju psihu i emocije u najlepšim i najtežim trenucima. Ne možeš pred njima kukati i plakati na sav glas, naravno — niti baš skakati po sobi i vrištati od sreće kao tinejdžer.
Nije da nisam probala. Takvo radovanje ih, kanda, plaši.
Znate ono: suprug me obradovao novom knjigom pisca koga obožavam, ali ja brišem detetu guzu, a drugo dete viče iz kuhinje: „MAMAAA, PROSUO SAM SOK!“, dok u rerni pita doživljava treći stepen opekotina i neće je moći identifikovati ni po zubnom kartonu. Ja bih vrištala od sreće, izljubila ga, oborila na pod — ali ne mogu.
- Od kake.
- Od soka.
- Od pite.
Pa mu samo kažem: „Hvala, ljubavi, stavi tu — sad ću.“ I onda je prvi put uzmem u ruku posle šest dana. I onda mu se izvinjavam sedam dana, jer ja zaista jesam bila presrećna. Ali on to zna, razume me — jer me voli.
Rekla sam mu: „Sutra ću se izvrištati od sreće, sad sam umorna, kasno je, da ne budim decu.“ I ja se nikada ne izvrištim od sreće.
Ili se zatvorim u kupatilo da se nemo isplačem, držeći se za usta — ali đavola, ne možeš ni da se skoncentrišeš da plačeš kako Bog zapoveda, jer ispred vrata neko viče:
„MAMAAA! MAMAAA, ŠTA RADIŠ? DOĐI DA SE IGRAMO! MAMAAAAA, UZELA MI JE KNJIGU! MAMAAA!“
Plakaću sutra. Ne mogu sada u ovakvoj atmosferi. Je l’ i neko od vas plače sutra?
Kuguarka
Kakav je Vaš stav po ovom pitanju? Ostavite svoj komentar ispod teksta ili objavite svoj tekst na našem portalu, veoma lako i besplatno klikom OVDE.
