Koliko god imali razloga da se dičimo time što živimo u zemlji Srbiji koja obiluje mnogim lepotama, ipak moram da se osvrnem i na jednu od jako negativnih stvari u našem društvu i našem narodu. Naime, mislim da ne postoji zemlja koja u svom jeziku ima gorih psovki od nas i naše zemlje!
Obilazeći mesta po Srbiji, sela i gradove, naslušao sam se raznih reči, izraza i psovki. Nažalost, ogorčen sam time da sam čuo pre svega toliko teških psovki (mada nijedna nije laka), ali ovo su baš, baš teške koje ne mogu ni da napišem, a kamo li izgovorim! Bio bih najsrećniji da ih uopšte nisam ni čuo! Te psovke tiču se Boga, potomstva, dece…
Zamislite samo, neko pominje decu u psovkama!? Koliko zlobe ta osoba mora da nosi u sebi kada pominje jedno neiskvareno dete i pritom izgovara odvratne reči uz to? Ukoliko to doista misli, nema njemu spasa, ljudskost u njemu je umrla.
Svi smo mi nekada sigurno u afektu izgovorili neke ružne reči, čak i opsovali, ali opet to sve treba da ima određene granice koje se ni u kom slučaju ne prelaze!
Zato, molim vas, braćo ljudi, kada čujete u svojoj okolini da neko izgovori nešto toliko ružno, pokušajte barem da mu ukažete na to šta je izgovorio i pokušajte da mu objasnite koliku težinu ima ta izgovorena reč ili rečenica. Za pokajanje i promenu nikada nije kasno! Živela lepa reč!
I.I.
UKOLIKO I VI ŽELITE DA PODELITE SVOJ STAV, KLIK OVDE!
