Na osnovu mnogobrojnih situacija koje svakodnevno viđamo u javnosti i na društvenim mrežama, jasno je da su Romi i dalje na margini srpskog društva. Često se pitamo – zašto je to tako? Da li je u pitanju isključivo splet predrasuda, neznanja, ili nešto dublje? Odgovor na to pitanje nikada nije jednostavan, jer je teško zaista sagledati svet iz tuđe perspektive – naročito ako taj neko odrasta obeležen bojom kože i imenom koje nosi istorijsko breme.
Uprkos svemu, među Romima postoje pojedinci koji se ne mire sa ćutanjem i koji se odlučno bore za ravnopravnost, dostojanstvo i pravo na poštovanje. Jedna od njih je i Viktorija Ibrić iz Aleksinca– školovana žena, master vaspitačica po struci, što je samo po sebi jedno plemenito zanimanje. Viktorija je osoba koju lično poznajem, i moram priznati – zajedno sa svojim bratom promenila mi je svest o Romima. I sam sam nekada, priznajem, imao predrasude – zasnovane na pojedinačnim slučajevima, zaboravljajući da u svakom društvu postoje ljudi koji odudaraju od normi, bez obzira na poreklo.
Viktorija je pokazala da biti Rom ne znači biti manje vredan, manje sposoban, manje obrazovan. Naprotiv. U nastavku pročitajte kratak razgovor sa njom – iskren, neposredan i pun snage, koji oslikava kako izgleda borba jednog ponosnog glasa unutar jednog često obespravljenog naroda.
Mini intervju sa Viktorijom
Kako izgleda tvoja borba i šta te pokreće?
Kroz rad sa romskom populacijom imala sam prilike da upoznam različite situacije, probleme i slike koje se ne vide često u javnosti. Upravo zbog tih iskustava imam snagu i volju da se borim – za sebe, za svoj narod i za budućnost svih Roma.
Šta želiš da poručiš ljudima koji i dalje veruju u negativne stereotipe o Romima?
Želim da pokažemo da nas ima mnogo – školovanih, socijalizovanih, pametnih, razumnih i dobrih ljudi. Da nismo stereotipi, već ljudi sa emocijama, sa snovima i sa željom da doprinesemo društvu. Želim da širimo dobru sliku o Romima, onu koja donosi toplinu, ljubav i sreću. Jer mi to zaista jesmo.
Nadamo se da će vas Viktorijine rečenice, kao i ovaj tekst u celini, podstaći da zastanete i razmislite – o sopstvenim stavovima, o onome što uzimamo zdravo za gotovo, i o ljudima koje često ne vidimo onakvima kakvi zaista jesu. Možda ne možemo promeniti čitav svet, ali možemo promeniti pogled kojim ga posmatramo. A razumevanje počinje upravo time – pokušajem da čujemo, da vidimo i da osetimo ono što je drugima svakodnevica.
Lični Stav – Redakcija
Kakvo je Vaše razmišljanje i lični stav na ovu temu? Budite slobodni da kažete sve što mislite – KLIK OVDE
