Složićemo se svi da je konstatacija „Srbija zemlja sporta“ opravdana. Kao neko ko prati sport u Srbiji, nedavno sam, kao navijač Partizana, između ostalog gledao dvomeč protiv AEK-a u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope. I šta sam tu zapravo mogao da vidim?
Mladi talenti na ispitu: Koncept budućnosti i realnost terena
Video se novi koncept Partizana, koji je u jako teškom periodu i koji se sada oslanja na omladinsku školu i generalno vrlo mlade igrače. U jednu ruku, to je zaista dobro, jer se u Srbiji retko pruža šansa mladim igračima. Ovo je idealan trenutak da svako od njih pokaže od čega je satkan i koji su mu dometi, da se progura i kasnije možda odseli u orbitu daleko ozbiljnijeg fudbala. Statistika pokazuje da je u prvom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope Partizan bio najmlađi tim na terenu.
Međutim, s druge strane, teško je s takvim igračima parirati evropskim timovima, kao i u domaćem šampionatu Crvenoj zvezdi, koja je daleko jača i skuplji tim. Ipak, to i nije toliki problem, jer šta god da bude, bitna je borba.
Alarm za uzbunu: Problem fizičke spreme kod mladih fudbalera
Problem je onaj koji je već duže vreme prisutan u našem sportu, naročito fudbalu, a neshvatljivo prisutan kod mlađih igrača – govorim o igračima koji imaju 18, 19, 20 godina. Taj problem je zapravo njihova kondicija, spremnost da potrče i izdržljivost u igri.
U ovom dvomeču sam video da su neki igrači nakon prvog poluvremena gotovo bili neupotrebljivi. Bilo je nekoliko omladinaca koji su u 50. ili 60. minutu pali i ležali na travi sa bolnim grimasama, evidentno ukazujući na to da ih je uhvatio grč i da ne mogu da odigraju celu utakmicu, ili ukoliko mogu, da to bude na silu, gde klub neće imati neke koristi od njih.
Kao neko ko je rekreativac u sportu i ko u svakom trenutku može da istrči dvadesetak kilometara, smatram da je nedopustivo da se ovo dešava profesionalnim sportistima koji pritom za svoju igru primaju jako visoke plate, koje se mere u desetinama hiljada evra mesečno. Dakle, njihov osnovni zadatak je samo da trče i igraju fudbal najbolje što umeju. Jednostavno, bez dobrog trčanja nemoguće je igrati dobar fudbal, što se i videlo na osnovu svega.
Ne kažem ja da nisam video borbu u njihovim očima i u njihovom ponašanju, ali sam isto tako video jako lošu fizičku spremu koja se najpre ogleda u trčanju. Da li Partizan uopšte ima kondicionog trenera? Na papiru svakako da, ali šta taj čovek zapravo radi? Šta ti igrači zapravo rade? Da li neko vidi da tu postoji problem?
Nadam se da će ovaj tekst doći do nekog od njih ko će razmisliti i ko će poraditi na tim stvarima, jer samo jakom kondicijom možete da stvorite jakog fudbalera. Podržavam koncept mladih igrača, ali isto tako kažem: Deco, trčite, borite se, ne dozvolite da nemate snage da odigrate celu utakmicu!
Kakav je Vaš stav po ovom pitanju? Ostavite svoj komentar ispod teksta ili objavite svoj tekst na našem portalu, veoma lako i besplatno klikom OVDE.
