Ovaj tekst je svojevremeno dostavljen i odmah zabranjen za objavljivanje od strane više beogradskih dnevnih listova, sa kojima sam imao višegodišnju uspešnu saradnju. Tekst prikazuje sistemsko institucionalno zataškavanje koruptivnih i kriminalnih radnji, većeg broja u tužbama imenovanih pojedinaca, koji su kao “aktivni poslodavci” zastupali državu i radili u njeno ime.
Pravna država predstavlja koncept u kome je delovanje državne vlasti zasnovano na zakonima i ustavu. Osnovni princip „pravne države“ podrazumeva da sva pravna pravila koja su na snazi, imaju podjednako dejstvo na sve građane, u cilju zaštite od potencijalnih zloupotreba. Građani u „pravnoj državi“ poseduju građanska prava koja se mogu štititi i ostvariti preko sudova. Međutim, kako izgleda država u kojoj štetočine za svoja bezakonja, kroz sistem nadležnih institucija, odgovaraju nekim drugim štetočinama, koje rade u ime države (država je “pasivni poslodavac” u svim ustanovama koje je osnovala, ali je zastupa “aktivni poslodavac”, tj. imenovana fizička lica koja ustanovama rukovode: direktori, dekani, ministri, načelnici, sudije, tužioci…).
Štetočinu personalno definiše njegov karakterni kapacitet, a društveno se ispoljava kao posledica, čiji je uzrok nepostojanje pravne države. Navešću lična iskustva koja slikovito pokazuju kako funkcioniše “država štetočina”, koja je davno ubila „pravnu državu“.
Jedna od štetočina iz srpskog visokoškolstva, okružena njemu sličnima, čim je izabrana za “aktivnog poslodavca”, poče divljati, sigurna da „nikom, nikad i nizašta neće odgovarati“. Osiljen, a pohlepan, odmah preko Saveta državne visokoškolske ustanove, čiji je predsednik njegov zamenik, retroaktivno posle tri godine, sebi isplati navodno neisplaćenih 120.000 dinara. Pod pretnjama otkazima zaposlenima, sve konkurse za zaposlenje okonča po principu „znam te, znaš me“ (specijaliste zapošljava umesto prijavljenih doktora nauka), dok je svojom bahatošću, godinama ne izvodeći nastavu, uzimao iz državnog budžeta punu platu, uvećanu raznim dodacima. Ne mogavši potisnuti lične komplekse, državnu visokoškolsku ustanovu podredi svojoj terapiji, pa se na zvaničnim dokumentima poče lažno potpisivati kao „prof. dr“ iako nigde nije imenovan u bilo koje akademsko zvanje,…
Miroslav Kuka
I kada se bezakonje više nije moglo trpeti, samo jedan od svih prisutnih, onaj koji nije imao hrabrosti da bude kukavica u brojčano nadmoćnom okruženju “moralnih mimikrija”, a verujući u postojanje „pravne države“, podnese krivičnu prijavu protiv štetočine i njemu sličnih štetočina. Istražne radnje još nisu ni počele, a obaveštena štetočina se poče javno hvaliti: „ništa mi ne možeš, imam svoje ljude u policiji, tužilaštvu, ministarstvu…“ I stvarno, neka štetočina iz policije, verovatno naučena dotadašnjom koruptivnom praksom, odloži prijavu u neku “svoju zaključanu fioku“ više od godinu dana. Počinjete sumnjati u „pravnu državu“, pa vas primoraju da se obratite Sektoru unutrašnje kontrole policije, koja vam posle izvršene provere prosledi odgovor:
„Na osnovu prikupljenih podataka utvrđeno je da je Vaša pritužba osnovana…. Protiv odgovornog policijskog službenika biće preduzete mere odgovornosti….“.
Sada štetočina iz policije, strahom a ne profesionalnom odgovornošću, pored pokrenute, „otvori“ i druge, više godina zaključane krivične prijave, protiv iste te štetočine koja rukovodi državnom visokoškolskom ustanovom. Pozvani svedoci svojim izjavama i priloženim materijalnim dokazima potvrdiše vršene radnje, pa policija mimo planiranog, svoj izveštaj prosledi Osnovnom javnom tužilaštvu.
Međutim, sada neka štetočina iz Osnovnog javnog tužilaštva, u neku “svoju zaključanu fioku“ odloži izveštaj iz policije na više od godinu dana. Gubeći nadu u „pravnu državu“, bivate primorani da se obratite Višem javnom tužilaštvu, posle čije intervencije, osnovni javni tužilac odgovara u ime svog zamenika, koji je tužbu obrađivao:
„Vaša pritužba je ocenjena kao osnovana s obzirom da od dostave izveštaja policije, nije preduzeta ni jedna radnja od strane obrađivača predmeta. Izdaje se upustvo obrađivaču predmeta za hitno postupanje u roku ne dužem od 15 dana“.
U međuvremenu, štetočina koja rukovodi državnom visokoškolskom ustanovom, u kreiranom ambijentu bezvlašća i straha, nastavlja lažno optuživati, ucenjivati i davati otkaze zaposlenima, a sve u ime države, koja ga je imenovala za njenog “aktivnog poslodavca”.
prof. dr Miroslav Kuka
Autor ovog teksta je u periodu 2009 – 2019. godine, dobio 4 rešenja sa navodno ispunjenim uslovima za dobijanje otkaza, a 2019. godine je dodatno kažnjen “javnom opomenom”, najvišom kaznom u srpskom visokoškolstvu, a da se nijedna od kaznenih mera nije sprovela, već se isključivo koristila u cilju ucenjivanja preko potencijalnog zastrašivanja. Međutim, štetočine koje su rukovodile i rukovode državnom visokoškolskom ustanovom, svojim strahom su merile strah drugih, zaboravljajući da smo od rođenja pili posve različita mleka!
U isto vreme, gotovo sinhronizovano, opstrukciju “pravne države” u tužilaštvu, preko „rodbinskih veza“, pogura čistačica sa državne visokoškolske ustanove, tj. tašta osnovnog javnog tužioca, i majka nosioca sudske vlasti. Sada na scenu stupa arhetip, „rajinski mentalitet“, “kolonizacijsko ogledalo”, koji preko laži, podvala, prevara, pakosti, poniznosti, sitnog ćara, odanosti gospodaru i surovosti prema podređenom, omogućava da radite šta god poželite, i budete sigurni da „nikom, nikad i nizašta nećete odgovarati“. I kao nedvosmislena simbolika stanja u društvu, čistačica sa državne visokoškolske ustanove, vladavinu prava i pravnu državu, svede na WC šolju koju čisti, a kako ju je čistila, bolje i da nije.
Sve je sređeno, dogovoreno je da će tužilaštvo presuditi “radilo se po zakonu”, ali se čistačicin minuli rad mora nagraditi. Ubrzano, država preko svog “aktivnog poslodavaca” ulazi u nove koruptivne i krivične radnje, kako bi se čistačica nagradila. Na veću Saveta državne visokoškolske ustanove, čistačica koja sve vreme živi 200 m od državne visokoškolske ustanove, odjednom se navodno preseljava i živi 30 km dalje, pa zatraži retroaktivne isplate navodno neisplaćenih putnih troškova? U zapisniku sa veća Saveta državne visokoškolske ustanove se navodi: “usvojen zahtev S.K. u vezi sa regulisanjem plaćanja gradskog prevoza za poslednje tri godine”, i ako se u audio zapisu sa veća (dostavljeno zameniku višeg javnog tužioca), jasno i nedvosmisleno konstatuje: “isplata S.K. se odobrava za period od kada važi pravilnik tj. za poslednjih 5 meseci”. Sada država preko svojih štetočina, naređuje svojim poreskim obveznicima, da plaćaju čistačicinu nagradu, jer u “državi štetočina” od početka “niko, nikom i nizašta neće odgovarati! Više desetina neodležanih godina je sakupio taj Savet državne visokoškolske ustanove, i “niko, nikom i nizašta nije odgovarao” !
Zatečeni zamenik višeg javnog tužioca prvo ćuti, potom osluškuje, očekuje upustva, meri mimo prava i zakona… a onda ohrabren “državom štetočina”, koja ga štiti u slobodi njegove “stručne i nezavisne procene”, presudi: “sve je rađeno po zakonu”. Presudi, siguran da “nikom, nikad i nizašta neće odgovarati”.
https://kuka-grosmeister.com/lancikatanci2-vid/
Guran svojom prirodom koja neodustaje, podnosim žalbu Apelacionom javnom tužilaštvu, upućujući na način rada osnovnog i višeg javnog tužioca, i njihovih zamenika, međutim, Apelaciono javno tužilaštvo ne vidi odgovornost imenovanih, pa vas primoraju da se obratite Republičkom javnom tužilaštvu. Oni po šablonskoj proceduri predmet administrativno vrate Apelacionom javnom tužiluštvu, pa po drugi put dobijete već dat odgovor “sve je rađeno po zakonu”. Sada već gotovo sigurno, shvatate da živite u društvu „trgovaca uticajem“, iza kojih stoji “država štetočina”?!
Pošto su sve prijave sa priloženim materijalnim dokazima, sistemski zataškavane od strane:
● Rukovodstva državne visokoškolske ustanove
● Odseka za inspekcijske poslove u ustanovama visokog obrazovanja
● Ministara prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
● Nacionalnog prosvetnog saveta
● Inspekcija rada
● Poreskih uprava
● Policije
● Tužilaštva (osnovno, više, apelaciono, kasaciono, republičko),
primorani ste da se obratite poslednjoj instituciji u sistemu nade u “pravnu državu” a to je Agencija za borbu protiv korupcije.
https://kuka-grosmeister.com/rjd-pdf/
https://kuka-grosmeister.com/mp-pdf/
Agencija za borbu protiv korupcije u priloženim, a do tada marginalizovanim i zataškavanim dokazima, vidi osnovanost sumnje da su vršene određene protivpravne radnje od strane imenovanih štetočina, pa me u svom “Obaveštenjem o ishodu postupanja po podnetim dokazima” obaveštava da je sve ponovo vraćeno Apelacionom javnom tužiluštvu. U istom obaveštenju Agencija se ograđuje navodeći:
“Ukazujemo Vam na to da Agencija nema ovlaštenja da ispituje način na koji nadležno tužilaštvo vodi predistražni postupak u delu koji se odnosi na utvrđivanje činjeničnog stanja, izvođenje dokaza i njihovu ocenu, kao i donošenje odluke u vezi sa tim”.
Dakle, ponovo Vas primoravaju da se sami, u ime “pravne države” koja ne postoji, borite sa štetočinama koji ubijenu “pravnu državu” zastupaju.
Na dugom putu svega i svačega a pretežno ničega, upoznajete svu mizernost ubijene “pravne države”:
● višeg javnog tužioca koji bahato na hodniku tužilaštva naređuje službenici iz pisarnice da predatumira odavno podnete podneske
● višeg javnog tužioca koji na hodniku tužilaštva najavljuje da ćete dobiti odgovor za tri dana, pa odgovor koji je navodno napisan 15. aprila, poštom dobijete 29. maja, ali za tri dana kako je i najavljeno
● višeg javnog tužioca koji izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije ponovo vrati u policiju, “uspava predmet” u naredne dve godine, a potom godinama višestruko obrađen predmet stavi na čekanje u neku “svoju zaključanu fioku”
● zamenika javnog tužioca koji zbog podmetanja i krivotvorenih dokumenata (što je za posebnu krivičnu prijavu), šalje tri hitne urgencije državnoj visokoškolskoj ustanovi (26.09.2019; 30.10.2019; 16.06.2020.), ponavljajući: “Potrebno je da dostavite tražena obaveštenja i kopiju tražene pisane dokumentacije u roku od (15) petnaest dana od dana prijema ove urgencije, u suprotnom odgovorno lice rukovodilac državne visokoškolske ustanove može novčano biti kažnjen do 150.000 dinara….” i nikog ne kažnjava za godinu dana, ali na kraju presuđuje: “sve je rađeno po zakonu”
● sudiju sa višeg suda koji zataškava izveštaj veštaka sudske medicine, što se u njenom slučaju može i razumeti, pošto se otkrije da joj je prosečna ocena na studijama bila 6,62 ali dovoljno da bi sudila (?), i još mnoštvo druih sramota koja se ćute.
https://kuka-grosmeister.com/lancikatanci1-vid/
https://kuka-grosmeister.com/anatomijabezvlasca11-vid/
Pred kraj dugog puta koji je trasirala “države štetočina”, postaje vam jasno kako nastaje i kako se razvija, sve ono što je činilo srpsko društvo nekada, što ga predstavlja danas, i što će ga najverovatnije opisivati sutra. Te mučne, ali u isto vreme dragocene spoznaje, objavljujem u naučnom radu pod naslovom “Geneza korupcije, dominantne osobine savremenih društava kolonijalne prošlosti”, koji je uz najviše recenzentske ocene objavio “Makroting institut iz Amerike”.
https://www.macrothink.org/journal/index.php/ijssr/article/view/18931
Integralne delove ovog naučnog rada objavio je dnevni list “Politika” pod naslovim “Korupcija je srpsko nasleđe i navika”.
https://www.politika.rs/sr/clanak/496660/Korupcija-je-srpsko-naslede-i-navika
Pozivajući se na naučni rad, kojim sam opisao genezu razvoja korupcije u Srbiji, preko psihologije ličnosti, arhetipa tj. nasleđenih obrazaca ponašanja od generacija predaka i istorijskog nasleđa, za svega dve godine od objavljivanja naučnog rada, dobijam nekoliko stotina pozivnih pisama od strane redakcija naučnih časopisa i konferencijskih odbora iz celog sveta, a sve u cilju organizovanja mojih predavanja i nuđenja mesta glavnog urednika u njihovim naučnim časopisima.
https://kuka-grosmeister.com/geneza-vid/
https://kuka-grosmeister.com/patriam/
O navedenim koruptivnim i krivičnim radnjama, kao i njihovom sistemskom zataškavanju u ime države, u formi otvorenog pisma obaveštavam predsednika Republike Srbije, i ubrzo dobijam odgovor.
https://kuka-grosmeister.com/otvoreno-pismo-predsedniku-pdf/
Iz nemalog iskustva, nedvosmisleno zaključujem: “srpsko društvo je pretežno licemerno, ono je formalno uređena sredina u kojoj postoje sva zakonom propisana prava, ali samo dotle dok Vam ne zatrebaju”.
https://kuka-grosmeister.com/cistac-vid/
Šta može očekivati država koja decenijama kadrira mesta svojih “aktivnih poslodavaca”, po principima samopreporuka (terapija) ili partijskih preporuka (zasluga za ništa), prikazao sam u svom autorskom klipu, koji se završava rečima:
Država koja nema kapacitete da se izbori sa otpadom koji proizvodi (korumpirani državni službenici), trajno postaje deponija tog istog otpada.”
Miroslav Kuka
UKOLIKO I TI ŽELIŠ DA PODELIŠ SVOJ STAV, KLIK OVDE!
Poštovani kolega Kuka, od čitavog vašeg puta za istinom u ime države i vladavine prava, Vi ste jedino ostvarili ličnu afirmaciju izvan države. Ipak neke pravde ima, možda ne one ka kojoj ste težili, ali društvo kome ste vaš put namenili, verovato isto nije zaslužilo, netreba mu.
Blek stena protiv Crvenih mundira u zemlji Srbiji
Vredelo je pročitati.
Mora se priznati da je država ipak pobedila profesora, njegova satisfakcija može biti da je npr. izgubio na poene. Međutim, taj poraz je ipak određen uspeh, jer su mnogi od ovakve države izgubili nokautom u početnim rundama. Upravo zbog tih poraza, država se dekadentno razvija na način kako je profesor više nego korektno opisao i obrazložio.
Ovaj izraz „da smo od rođenja pili posve različita mleka“ sam čuo na Baniji. To je suština, kakav god epilog da je, naše je da se borimo i pokazujemo primerom da nije moranje valjati se u blatu, nego prvenstveno izbor i karakter
Nije prof. Kuka usamljen primer, ali ih nema dovoljno u srpskom društvu. Ljudi koji su spremni svoj lični komformitet založiti u borbi protiv korupcije. Ako se ikad bude uspostavila ta kritična masa, mnoga pitanja koja danas postavljamo, tada nećemo ni primećivati. Na jednom grafitu pročitah: „Ostavih vam državu na tri mora, šta uradiste“ Car Dušan
Najveća korupcija je u sudstvu i tužilaštvu, oni svojim presudama ohrabruju, da se može raditi šta god, i kako profesor kaže, biti siguran da „niko, nikom, i nikada nećete odgovarati“. Lično sam razočaran u srpsko sudstvo, i nemoćno konstatujem da se tu ništa ne može promeniti, može se samo na više ili manje slikovit način ništavilo opisati.
Profesor je pisao o temi koju će mnogi rado pročitati jer je taboo o kome se glasno ćuti. U Srbiji poslednjih 15 god fakultetsku diplomu nema samo onaj ko je ne želi. Trstenik je npr. vikendom odškolovao rukovodeći kadar GSP. Poznati ekonomista za struju pohadjao je spec. osnovnu u Obrenovcu. Itd… Sistem ‘vi meni diplomu, ja vama firmu u stečaj’ gledamo već decenijama. Radnik, zadnji na lestvici hijerarhije, svoja izgubljena prava može da potraži na sudu i nada se.
Čovek se po svetu proslavio raskrinkavajući i opisujući istoriju nastanka i razvoja srpske korupcije. U Srbiji očigledno, tek po nekad i negde na alternativnim medijima može po nešto da kaže, a to je skoro kao da ćuti.
Stvarno jedna, velika, velika…. sramota, ali samo još jedna u dugom nizu
sramota ove države. Profesor je verovatno snagom svoje ličnosti izdržao
toliko da je mogao zapisati i opisati kako se nebi zaboravilo. Najjači
samo ostaju, nikad se ne predaju….. (Generacija 5).
Ako smo po bilo čemu braća, ono je sigurno da smo srodni po korupciji: Srbi, Hrvati, Makedonci, Bosanci…. tražimo utehu u bezvlašću kod drugog, a svoj čemer prikrivamo umanjenjem. Duboki naklon profesoru.
Pravi naziv “država štetočina”. Sve ništa dokumentovano opisano u
kratkoj formi, za pametnog dosta !
Od prof. Kuke se ništa manje nije ni očekivalo, kao ni od države. Pisali, nepisali, sve ostaje na pozicijama kojima je i bilo.
Lep tekst, opisuje dug put i veliku žrtvu, ali to neće promeniti državu, jer ubrzo stižu pokrivalice: nuklearna energija, Rio Tinto, rat u Ukrajini, Đoković u Monte Karlu…
Respekt i sramota. Sramotu stvaraju sramote, koje su naš izbor?!
Profesore Kuka, romansirano ste ušli u unapred izgubljenu borbu, ali dovoljno hrabro, da prenesete ogromno iskustvo, što je za iskreno divljenje. Na žalost, od vašeg iskustva, osim vas samih, niko u društvu nema koristi. Korist bi eventualno mogla biti u činjenici da svojim primerom ohrabrite i druge, one manje hrabre, pa da se kao društvo nadamo da bi u nekoj perspektivi, mogli uspostaviti kritičnu masu nečega u borbi protiv narastajućeg ničega. Međutim, ta nada je u ovom slučaju, sasvim izvesno „sit doručak i gladna večera“.