U svetu u kojem dominira masovna proizvodnja voća tretiranog hemikalijama, postoji jedna tiha, ali značajna borba za očuvanje starih, autohtonih sorti voća. Ove sorte, koje su decenijama i vekovima krasile voćnjake naših predaka, polako nestaju, zamenjene modernim, komercijalnim vrstama. Međutim, postoje ljudi koji posvećuju svoj život njihovom očuvanju.
Jedan od njih je Dragan Avdić, poznat kao „Kalemar autohtonog zaboravljenog voća“ iz Žitnog Potoka (mesto na oko 30km od Prokuplja). Njegova misija je jasna – sačuvati i oživeti autohtone sorte koje su na ivici nestanka.
U ovom intervjuu koji ujedno predstavlja i njegov Lični Stav, razgovaramo sa njim o njegovom radu, izazovima sa kojima se suočava i značaju očuvanja ovih vrednih sorti voća.
Kalemar Dragan Avdić
Dragane, možete li nam reći nešto više o sebi i kako ste se zainteresovali za kalemljenje i očuvanje autohtonih sorti voća?
– Ja sam Kalemar autohtonog zaboravljenog voća, iz Žitnog Potoka. Pre svega sam čovek koji voli prirodu i koji joj je posvetio ceo život – tako će biti dok sam živ. Kalemljenje autohtonih sorti počeo sam iz hobija i ljubavi prema prirodi, sledeći put svojih predaka. Da oni nisu radili na očuvanju ovog voća, mi ga danas ne bismo imali. Verujem da je to jedini način da mu produžimo život. Moja želja je bila da pokušam kao hobista da sačuvam ove sorte – i mislim da mi je uspelo. Problem koji sam primetio jeste sve veći broj napuštenih stabala autohtonog voća. Zato se trudim da ih oživim kalemljenjem i da moje sadnice budu prisutne širom zemlje.
Koje su najčešće sorte koje prodajete? Šta se najviše traži od autohtonih sorti?
– Najviše se traže šljive, jabuke, kruške i raznorazno divlje voće.
Da li postoji interesovanje za autohtone sorte i kakva je potražnja?
– Ima interesovanja, ali ne u ogromnim količinama. Međutim, primećujem da se ljudi polako vraćaju autohtonim sortama jer ne žele hemijski tretirano voće, GMO sorte i veštačke hibride. Sve više ljudi želi da posadi autohtone sadnice i da ima zdravo voće za sebe i svoju decu.
Postoje li neke sorte koje su toliko retke da su gotovo nestale, ali ste ih ipak uspeli sačuvati?
– Ne samo neke, već gotovo sve autohtone sorte koje negujem su u izumiranju. Pošto sam iz kraja gde ih još uvek ima u određenoj meri, trudim se da im produžim životni vek. Moj glavni cilj je da ih „vratim u život“.
Zdrava sorta jabuke – tzv. jabuka kolačara
Što se tiče kalemljenja, koliko je taj posao zahtevan?
– Veoma je zahtevan. Najveći problem je priprema podloge za kalemljenje, jer ja sve kalemim na divlje podloge – jabuku na divlju jabuku, krušku na divlju krušku. Priprema je složen proces jer ponešto i sam sejem, ali to znači da moram čekati tri do četiri godine da sadnica dostigne fazu pogodnu za kalemljenje. Proces je spor, ali zato dobijamo kvalitetno voće. Zato ove stare sorte, kada su kalemljene na divlje podloge, žive preko 100 godina. Imamo stabla koja su stara više od jednog veka i još uvek su u dobrom rodu – to su naši preci kalemili. Uvek volim da napomenem: da oni to nisu radili, mi danas ne bismo imali ovo voće.
Može li se od ovog posla živeti ili potražnja još uvek nije dovoljna?
– Ne može se od toga živeti. Potražnje ima, ali nije u tolikoj meri da bi omogućila ozbiljan prihod. Ipak, ne žalim se – koliko ima, toliko je. Nije sve u novcu.
Kako vas kupci mogu pronaći?
– Preko društvenih mreža – kako putem mog profila, tako i kroz razne grupe koje sam napravio, a koje se bave temom kalemljenja i sadnica. Takođe. dostupan sam i putem broja telefona: 0612850108
U kom periodu ste najaktivniji? Kada počinje sezona kalemljenja i prodaje sadnica?
– Sezona sadnje počinje na jesen, nakon Mitrovdana. Tada kreće vađenje sadnica i njihova sadnja, a taj proces traje sve do marta, kada počinje vegetacija.
Priprema sadnica
Kako vidite budućnost autohtonih sorti? Hoće li ljudi uspeti da ih sačuvaju, s obzirom na postepeni rast interesovanja?
– Mislim da hoće. Ljudi se polako vraćaju starim, zdravim sortama jer su postali svesni štetnosti hemijski tretiranog voća. Shvatili su da ne žele da jedu veštačko voće, već prirodno i zdravo. Ali, potrebno je da se svi potrudimo da ih očuvamo.
Da li se slažete da bi ova tema trebalo da dobije više medijske pažnje kako bi se podigla svest o važnosti očuvanja autohtonih sorti?
– Apsolutno. Mediji igraju veliku ulogu u očuvanju autohtonih sorti. Ukoliko se ova tema ne bude promovisala, može se desiti da određene sorte potpuno nestanu. Zato vam hvala što ste se zainteresovali za ovu priču i dali joj prostor na vašem portalu.
Koji je vaš savet za ljude koji žele da posade i neguju autohtone sorte? Šta biste im poručili za kraj?
– Samo neka sade autohtono voće! To je jedini način da obezbede sebi i svojoj deci zdravo voće. Ove sorte ne zahtevaju nikakvo tretiranje hemikalijama – njihova filozofija je jasna: posadi i čekaj prvi rod!
Lepote ovog posla:
UKOLIKO I TI ŽELIŠ DA PODELIŠ SVOJ STAV I STAVIŠ SE U ULOGU NOVINARA, KLIK OVDE!
