Kako je propao sajt za oglašavanje

Ovaj tekst je nastao iz potrebe da prikažem, iz jednog ugla čoveka koji je radio na jednom projektu koji je, nažalost, propao, kako ne treba voditi biznis i šta zapravo ne treba raditi. Reč je o jednom od, u to vreme, najvećih sajtova za oglašavanje u Srbiji.

Mnogo sam naučio iz primera šta ne treba raditi, posmatrajući rukovodstvo navedenog sajta. Da bih sve to objasnio, moraćemo da se vratimo u prošlost i prođemo kroz hronologiju samog sajta i projekta.

Početak projekta – 2020. godina

2020. je godina. Pokreće se jedan, u najavi, moćan i moderan sajt za oglašavanje, spreman da preuzme tržište digitalnog oglašavanja u Srbiji, ali i okolnim zemljama. Projekat se najavljuje kao jako perspektivan. Prodajni tim zove korisnike, ugovara prenos oglasa sa drugih portala potpuno besplatno, sve deluje bajno. Svako radi, pozivaju se klijenti i svi očekuju mnogo.

Kao student nailazim i sam na oglas za posao unosa podataka. Prijavljujem se sa željom da dopunim svoj budžet i radim preko omladinske zadruge. Pozivaju me ljudi iz rukovodstva i ubrzo krećem sa radom. Posao je bazičan – unos oglasa kako bi se baza napravila pre samog lansiranja sajta. Zarada solidna. Nakon toga, vremenom se uspostavlja i bonusna šema za studente koji rade preko omladinske i nekim ljudima daju nerealno visoke svote novca za taj posao koji rade. Ali dobro, početak je, ima se. Iza sajta stoji veoma jaka korporacija, medijska firma koja je dosta uticajna na tržištu, jedna od vodećih firmi za digitalne medije, a sada i oglašavanje.

Završio sam posao na unosu podataka tako što sam za 15 dana unapređen u člana korisničke podrške, a ubrzo i u jednog od tim lidera korisničke podrške. S obzirom na to da je podrška radila u dve smene, bilo je potrebno da postoje dva tim lidera. Uporedo sa tim, studenti i dalje rade na unosu podataka, plaćaju se jako nerealne cifre i sve to tako ide.

Lansiranje sajta

Dolazi trenutak lansiranja – polovina 2020. godine. Sajt je online. Naziv sajta je humorističkog karaktera, ali povezan na neki način sa oglašavanjem. Marketinške kampanje postaju sve veće i veće. Unajmljuju se javne ličnosti koje snimaju reklame, u muzičkom i šaljivom stilu, koje bivaju jako gledane i primećene, i sajt počinje da živi.

Sa tim pokretanjem sajta sada je već oformljen i veliki tim radnika. Tim je podeljen na tri segmenta:

• korisnička podrška
• marketing
• prodaja,
• uz dodatni R&D tim

Dakle, 30-ak aktivno zaposlenih ljudi, gomila studenata – sve deluje nekako veliko i puno optimizma.

Međutim, glavni fokus treba da bude upravo na prodaji i prodajnom timu, i tu sada dolazimo do prvog problema. Ulaganja su ogromna, sajt živi, reklame su prisutne, oglasa ima, ali je sve i dalje potpuno besplatno.

Dolazak „stručnjaka“

Odjednom, kao grom iz vedra neba, dovodi se „stručnjak“, koji je proveo više od 10 godina na jednom poznatom hrvatskom sajtu za oglašavanje u sektoru marketinga. Naglašava se da će on promeniti sve nabolje, da će on „posložiti stvari“.

Dodeljuje mu se titula direktora marketinga, a neko mu iz nepoznatog razloga daje ulogu da se odjednom pita za sve i meša u svačiji posao. Tu dolazi do njegovog mešanja u poslove koji nemaju veze sa marketingom i koje on uopšte ne poznaje.

Kreću rasprave sa kvalitetnim ljudima, kojih je ostalo veoma malo nakon njegovog dolaska, i samim tim njegov uticaj biva takav da i to malo ljudi što vredi odlazi, jer su videli da tu ne postoji perspektiva jer postoji samo jedan čovek koji odlučuje o svemu, pa čak i o onome o čemu apsolutno nema pojma.

U tom periodu odlazi i koordinatorka korisničke podrške, osoba od koje sam za kratko vreme naučio jako puno. Ne samo poslovne i biznis lekcije, već i životne – kako da se ponašamo u određenim situacijama na poslu i kako da ne damo na sebe ni u jednoj situaciji, bilo da je to posao ili život.

Prilikom odlaska rekla mi je, citiraću:

Kasnije će se ispostaviti da je bila apsolutno u pravu.

Prvi ozbiljni problemi

Dolazi 2022. godina. pa zatim i 2023. Skoro sve je i dalje besplatno. Tek kreće minimalna naplata promocija, dok je oglašavanje i dalje potpuno besplatno. Doduše, smanjio se broj studenata. U 2023. su u nekom trenutku skroz isključeni zbog troškova.

I dalje postoji puno radnika, prodajni tim koji ne prodaje ništa i to tako funkcioniše. Menja se jedno rukovodstvo, pa drugo. U 2023. shvataju da je vreme za novog direktora projekta. Dovodi se žena sa iskustvom u digitalnom oglašavanju. Najavljuju se velike promene, reorganizacija, drugačiji pristup, početak prodaje jer prodajni tim od početka postoji, samo ne prodaje, i sve to kreće da se pomera sa nulte tačke.

Prodajni tim se reorganizuje i to tako počinje ponovo da živi. Međutim, sve ide jako sporo. Raznorazni ljudi sa strane, koji nemaju baš nikakvog iskustva i ne znaju gotovo ništa o prodaji, pokušavaju da prodaju, čast izuzecima. Gomila parazita je tu, mnogi koriste pauze od po nekoliko sati, dolaze i odlaze sa posla kada hoće i sve to traje do trenutka kada nova direktorka pravi rez i navodno čini pravu stvar.

Početak raspada

Međutim, ta prava stvar nije mnogo potrajala, jer je za rukovodioce tima uzimala takozvane uvlakače – osobe koje gledaju samo da se dodvore nadređenima, bez nekog preteranog znanja i iskustva. Samim tim se sve raspada nakon godinu dana i direktorka brže odlazi nego što je došla. Prilikom odlaska nikome nije rekla „zbogom“. Toliko je brzo otišla da uvlakači nisu stigli ni poklon da joj uruče (mislim da se i danas „vuče“ po nekim fiokama…).

Da stvar bude gora, 2024. godine, nakon odlaska direktorke, menadžment saopštava da je dovođenje druge direktorke neisplativo i da će opet doći do reorganizacije tima.

Na zaprepašćenje svih, vođa prodajnog tima postaje osoba koja nema baš nikakve prodajne sposobnosti, još manje tehničkog znanja, a o radu sa ljudima da i ne govorim.

Bio sam prisutan, odnosno imao sam uvid u određene mejlove gde je jednom radniku zapretila otkazom zbog toga što je bio na bolovanju, a kao razlog navela to što u tom periodu nije ostvario nikakvu prodaju. Logično je da se prodaja ne ostvaruje dok je neko na bolovanju. U međuvremenu, šalje i lekarsku komisiju da proveri to bolovanje, i naravno, gubi bitku jer je bolovanje skroz opravdano. To govori o njenom karakteru, o njenom nepoznavanju materije i svemu ostalom. Da stvar bude gora, njoj je poveren novi segment sajta “nekretnine” od kog se očekivao najveći prihod, a ona je bila u timu nekretnina pre toga i radila je najmanje od svih. Da ne govorim da joj je poznavanje navedene kategorije bilo na nivou prosečnog čoveka koji želi da zakupi stan pa ima dodirnih tačaka sa agencijama za nekretnine.

Naravno, ta reorganizacija doprinosi tome da to malo kvalitetnih ljudi u prodaji, dvoje ili troje njih, napuste projekat, jer vide da sa ovom osobom ne može da se sarađuje i da je to sada već zvanično osuđeno na propast.

„Sveto trojstvo“

Umišljena direktorka prodajnog tima uz pomoć drugarice “zavisnice” (takav nadimak ima u privatnim krugovima zbog problema sa porocima) – postavljena je da se pita o svemu važnom. Stalno pravi neke planove koji se manifestuju kroz saplitanje radnika, spletkarenje i sitan lični ćar, u dosluhu, naravno, sa ljigavkom koji je kao neki menadžer projekta, a koji takođe retko šta samostalno odrađuje. Izostavio sam i to da je „zavisnica“ predstavljena u međuvremenu kao nova direktorka da se ne bi neko drugi zapošljavao i nepotrebno trošio novac.

I tako to „sveto trojstvo“ polako, ali sigurno vodi projekat u propast. Elan radnicima opada. Korisnička podrška u tom trenutku biva najjači tim, koji sve zadatke obavlja, preuzima na sebe i deo prodaje, finansija i svega ostalog, jedini verujući u to da nešto može da se spasi radom, a ne spletkarenjem.

Ista ta korisnička podrška zapravo spada samo na dvoje zaposlenih – koleginicu i mene – koji dajemo 200% sebe u tom radu. Radimo hiljadu poslova i retko ko to ceni, ali mi i dalje verujemo i radimo to zarad projekta i spasa cele situacije, verujući u neku promenu i boljitak.

Direktorka prodaje, naravno, vrši pritisak na svoj tim i kreće tu neka prodaja koja i nije toliko loša, ali je daleko od onoga što treba da bude. Sve se to obavlja uz ogromno nezadovoljstvo radnika, jer niko ne želi da mu ona izdaje zadatke – ona koja, malo je reći, ne poznaje materiju.

Kraj 2024. godine

Dolazi kraj 2024. godine. Pristiže mejl od board menadžmenta gde se naglašava da je iza nas jako uspešna godina, da se vidi pomak, da sve ide u dobrom smeru i da se nadaju da će se taj trend nastaviti u 2025.

Naravno, pohvale dobija upravo to „sveto trojstvo“, koje često i lažira rezultate, a tuđ rad predstavlja kao svoj. U mejl se uključuju ti ljudi iz „svetog trojstva“, preponosni na sebe i na to kako su oni heroji svega.

Otvoreno kroz taj grupni mejl, članovi „svetog trojstva“ pozivaju na ručak za kraj godine kako bi se proslavilo sve to, kako bi se dodatno uvukli menadžmentu. Naravno, ručak na kraju svako sam plaća.

I tako se završava 2024.

Početak kraja – 2025. godina

Počinje 2025. godina. U skladu sa mejlom koji je stigao pred kraj prethodne godine, svi su optimistični i misle da je ovo napokon krenulo u dobrom pravcu. I to tako nekako ide – prodaje se po nešto, neki prihod postoji, radnici su, kao što sam napomenuo, drastično u manjem broju, korisnička podrška radi million poslova i to tako funkcioniše.

Odjednom dolaze mart i april i situacija postaje jako čudna. „Sveto trojstvo“ stalno ima neke sastanke, stalno se nešto šapuće, neka jurnjava, ali nikome ne govore o čemu se radi.

U jednom trenutku, tokom aprila, jedan po jedan odlaze na godišnji odmor od po nekoliko dana i govore kako je to najnormalnije korišćenje godišnjeg odmora i da ne postoji ništa izvan toga. Dok su oni na godišnjem odmoru, mi naslućujemo da se nešto dešava. Saznajemo da je možda blizu gašenje projekta.

Samim tim kontaktiram „ljigavka“ kako bih proverio situaciju, jer je tvrdio da ništa neće kriti od koleginice i mene, pošto radimo sve, vredni smo i uvek smo tu da pomognemo i uskočimo kada treba.

Najpre nije želeo da pogleda poruku dva ili tri dana, a onda mi odgovara kako on stvarno ništa ne zna i da su i njemu možda čudne neke stvari, ali da baš ne naslućuje o čemu se radi.

Nakon nekoliko dana vraća se sa godišnjeg odmora, vraćaju se i svi ostali, a onda dobijamo poziv od HR službe na grupni sastanak gde nam saopštavaju da se projekat gasi za 20 dana zbog neisplativosti i neodrživosti. Navode kako analize pokazuju da ništa bolje ne može da bude.

Da stvar bude gora, ljudi koji su projekat doveli do kraja – tačnije, da li su to ljudi ili neljudi, neka Bog sudi – odnosno to „sveto trojstvo“, kako sam ga nazvao, dobija premeštaj unutar kompanije, dok svi dobri radnici dobijaju otkaz. Trojstvo povlači još minimalan broj radnika uvlakača uz sebe, dok ostali bivaju proglašeni tehnološkim viškom.

Iako imaju više iskustva, iako imaju više radne etike, iako su kvalitetni radnici – to nikome nije bitno. Najbitnije je da se neko dobro „prilepi“ drugome i da bude ljigav do maksimuma.

U početku kolege koje su ostale bez posla nisu poverovale da smo koleginica i ja takođe dobili otkaz, jer znaju koliko smo radili i koliko su svi videli da mi radimo. Bili su ubeđeni da su nam pronašli drugo mesto u okviru kompanije, tako da su dodatno bili u šoku kada su saznali da se to nije desilo.

A nije se desilo jer nikada nismo bili ulizice, nikada nismo nepošteno radili, a to se u takvim kompanijama očigledno ne ceni.

Napominjem da je tekst napisan „hladne glave“, godinu dana nakon gašenja projekta. U tom smislu, sve je predstavljeno na realan način, što mogu potvrditi i brojne bivše kolege.

Što se tiče mog daljeg profesionalnog puta, za mene se sve to na kraju ispostavilo kao veoma dobra stvar, jer sam nakon propasti projekta značajno napredovao, počeo da sarađujem sa kvalitetnim ljudima koji cene rad, naučio mnogo toga i postao vlasnik jedne firme.

Na kraju teksta, želeo bih da pozdravim i sve one dobre ljude koji su prošli kroz ovaj projekat, sa kojima sam lepo sarađivao i od kojih sam nešto naučio.

Ivan I.